Zaštita pasa od krpelja i buva: vodič kroz prevenciju, simptome i tretman

Zaštita pasa od krpelja i buva jedna je od najvažnijih tema za svakog vlasnika koji svog ljubimca vodi u šetnju, drži u dvorištu ili živi u okruženju gde su paraziti česti. Krpelji i buve ne predstavljaju samo neprijatnost i svrab. Oni mogu da prenesu ozbiljne bolesti, izazovu alergijske reakcije, oslabe organizam i dovedu do komplikacija koje se ponekad razvijaju brže nego što vlasnik očekuje. Zato je važno da se o buvama i krpeljima ne razmišlja samo kada se pojave, već da se preventiva sprovodi planski tokom cele sezone, a u nekim sredinama i tokom cele godine.

Mnogi vlasnici kažu da im pas bude stalno pušten, da svakodnevno pronalaze krpelje na njemu, da su se pojavile i buve, da su kupili šampon protiv buva i krpelja, probali ogrlice, ampule, sprejeve i praškove, a problem se ipak vraća. To ne znači da zaštita ne funkcioniše. Često znači da je kombinacija mera pogrešna, da se preparat stavlja neredovno, da se ne tretiraju prostor i okolina ili da su paraziti razvili određenu otpornost. U ovom tekstu ćete naći praktičan, obiman vodič o zaštiti pasa od krpelja i buva, o tome kako se boriti protiv napasti, kako pravilno ukloniti krpelja, koji su simptomi bolesti i kako zaštititi psa, stan i dvorište.

Zašto su krpelji i buve opasni

Krpelji su spoljašnji paraziti koji se hrane krvlju. Oni ne skaču kao buve, već čekaju na vlati trave, u žbunu, na niskom rastinju ili u urbanim zelenim površinama. Kada se nađu na psu, traže toplo i skriveno mesto: oko glave, ušiju, ispod pazuha, na vratu, stomaku, između prstiju ili oko repa. Krpelj se zakači za kožu i počinje da se hrani. Tokom tog procesa može da prenese bakterije, protozoe i druge uzročnike bolesti. Najpoznatije bolesti koje prenose krpelji jesu piroplazmoza, lajmska bolest i druge infekcije koje mogu imati težak tok.

Buve su takođe paraziti koji se hrane krvlju, ali su mnogo pokretljivije. One mogu da skaču, brzo prelaze sa životinje na životinju i lako se šire po prostoru u kojem pas boravi. Buve izazivaju intenzivan svrab, često alergijske reakcije, crvenilo, rane od češanja i gubitak dlake. Osim toga, buve mogu da budu prenosioci drugih parazita, pa njihovo prisustvo nikada ne treba posmatrati kao bezazlenu pojavu. Kada se buve nastane u stanu ili dvorištu, potrebno je tretirati i životinju i prostor, jer samo delovanje na psu nije dovoljno.

Upravo zato je zaštita pasa od krpelja i buva višeslojna. Ona obuhvata redovnu primenu preparata, pregled psa posle svake šetnje, održavanje higijene prostora, tretman dvorišta kada je to potrebno i pravovremenu reakciju ako se pojave simptomi bolesti. Nijedna mera nije savršena sama po sebi, ali zajedno čine snažan sistem zaštite.

Sezona krpelja i buva: kada počinje i zašto traje sve duže

Nekada se smatralo da su krpelji najaktivniji u proleće i rano leto. Danas se zbog blagih zima, vlažnosti, promena klime i velikog broja zelenih površina sezona krpelja produžava. Krpelji mogu da budu aktivni i u ranu jesen, a u nekim područjima i tokom zimskih meseci kada temperature nisu niske. Buve su takođe prisutne tokom cele godine, naročito u zagrejanim stanovima, na mestima gde boravi više životinja ili u prostorima sa tepisima i tekstilom.

Sezona krpelja ne zavisi samo od meseca u kalendaru, već i od mikroklime. Vlažna trava, šuma, park, dvorište sa visokom travom i prisustvo divljih životinja povećavaju rizik. Zato vlasnici često imaju utisak da su krpelji svake godine sve brojniji i da ih ima i tamo gde ih ranije nije bilo. To je razlog više da preventiva bude kontinuirana, a ne samo povremena.

Kako prepoznati buve i krpelje na psu

Buve se često teško vide jer su male, brze i skrivaju se u dlaci. Znakovi da pas ima buve jesu često češanje, griženje kože, nemir, crvenilo, sitne ranice i prisustvo crnih tačkica koje podsećaju na biber. Te tačkice su zapravo izmet buva. Ako se vlasi dlake obrišu belom krpom ili vlažnom vatom, mogu da ostave crvenkast trag. Kod pasa alergičnih na buve, i mali broj parazita može da izazove jak svrab i gubitak dlake.

Krpelji se mogu videti kao male tamne ili sivkaste grudvice na koži. Kada se napiju krvi, povećaju se i postanu jasno uočljivi. Često se nalaze na glavi, oko ušiju, na vratu, ispod pazuha, na stomaku, između nogu i oko reproduktivnog otvora. Važno je da se pas pregleda čak i kada se vlasniku čini da je sve u redu, jer krpelj može da se zavuče u pregibe i tamo ostane nezapažen.

Najčešće zablude o zaštiti od buva i krpelja

Prva zabluda jeste da je dovoljno kupiti šampon protiv buva i krpelja i da će pas biti zaštićen mesecima. Šampon može da ukloni deo parazita koji su trenutno na psu i da olakša stanje kože, ali njegovo dejstvo je kratkotrajno. On nije zamena za preparate sa produženim delovanjem.

Druga zabluda je da ogrlica protiv buva i krpelja garantuje potpunu zaštitu. Ogrlica može da bude korisna, ali njena efikasnost zavisi od kvaliteta, veličine psa, dužine dlake, načina nošenja i redovnog održavanja. Neke ogrlice deluju samo na određene parazite, neke ne podnose vodu, a neke mogu da izazovu iritaciju kože. Zato ogrlicu treba birati prema psu, a ne samo prema ceni ili reklami.

Treća zabluda je da se preparati mogu kombinovati bez ograničenja. Kombinovanje više sredstava može da dovede do prevelikog unosa aktivnih supstanci i neželjenih reakcija. Neki preparati se mogu kombinovati, ali samo uz savet veterinara i prema uputstvu. Posebno su osetljivi štenci, male rase, stariji psi i mačke.

Četvrta zabluda je da unutrašnji pas ne može da dobije buve ili krpelje. Iako pas koji ne izlazi ima manji rizik, paraziti mogu da uđu u stan na odeći, obući, cipelama ili preko drugih životinja. Zato i kućni ljubimci povremeno mogu da imaju buve, naročito ako u kući postoje drugi psi ili mačke koje izlaze napolje.

Pregled psa posle šetnje

Pregled posle šetnje je jedan od najjeftinijih i najefikasnijih načina da se spreči da krpelj ostane na psu dovoljno dugo da prenese bolest. Preporučuje se da se pas pregleda odmah po dolasku kući, pre nego što se zadrži u stanu ili legne na svoje mesto. Najkritičnija mesta su glava, uši, vrat, ispod pazuha, stomak, prepone, između prstiju i oko repa.

Pregled treba obaviti rukama i očima. Prstima se prelazi preko kože, jer se tako lakše napipaju sitne izbočine. Kod dugodlakih pasa korisno je razdvojiti dlaku i koristiti češalj. Ako se pronađe krpelj, ne treba ga dirati golim prstima niti ga gnječiti. Potrebno ga je ukloniti pravilno, a mesto uboda dezinfikovati.

Pravilno uklanjanje krpelja

Uklanjanje krpelja zahteva mirnoću i pravilnu tehniku. Najbolje je koristiti pincetu sa uskim vrhom ili poseban alat za uklanjanje krpelja. Krpelj se hvata što bliže koži, čvrsto ali nežno, a zatim se polako okreće u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Ne treba ga snažno vući, cimati niti pritiskati. Cilj je da se krpelj izvadi zajedno sa glavom, bez ostavljanja delova u koži.

Ako se krpelj ne izvadi u celosti, može da dođe do infekcije ili lokalne upale. Mesto uboda treba dezinfikovati. Ako je koža jako crvena, otečena, ako se pojavi gnoj ili pas pokazuje bol, potrebno je obratiti se veterinara. Takođe, ako vlasnik nije siguran da je krpelj pravilno uklonjen, bolje je da to prepusti stručnom licu.

Šta ne raditi sa krpeljem

Krpelja ne treba pre uklanjanja premazivati alkoholom, uljem, benzinom, acetonom niti drugim sredstvima. Mnogi vlasnici veruju da će na taj način krpelj lakše da otpadne, ali takva praksa može da izazove suprotno. Krpelj može da ispusti sadržaj iz organizma u krv psa, što povećava rizik od prenošenja bolesti. Zato je pravilno uklanjanje mehanički, bez prethodnog “gušenja” parazita.

Krpelja ne treba gnječiti prstima niti ga ostavljati na mestima gde može ponovo da dođe u kontakt sa ljudima ili životinjama. Najsigurnije ga je ukloniti, staviti u zatvorenu posudu ili u toalet i ukloniti na bezbedan način. Ako je koža osetljiva, može se koristiti sredstvo za dezinfekciju koje pas dobro podnosi.

Simptomi bolesti koje prenose krpelji

Bolesti koje prenose krpelji mogu da počnu podmuklo. Pas u početku može da bude veseo, da jede i da se ponaša uobičajeno, a da istovremeno u organizmu već postoji infekcija. Zato je važno obratiti pažnju na svaku promenu u ponašanju, apetitu, temperaturi, boji mokraće ili sluzokože.

Najčešći znaci upozorenja jesu visoka temperatura, bezvoljnost, gubitak apetita, slabost, depresija, blede sluznice, tamna mokraća, povraćanje, malaksalost, nesiguran hod, drhtanje, otežano disanje i promene u ponašanju. Neki psi mogu da imaju i neurološke simptome, ukočenost ili bol u nogama. Kod piroplazmoze, mokraća može da dobije crvenkastu ili smeđu boju, što je ozbiljan znak da je potrebna hitna veterinarska pomoć.

Piroplazmoza: najozbiljnija pretnja

Piroplazmoza, poznata i kao babezioza, jedna je od najopasnijih bolesti koje krpelji prenose. Uzrokuju je protozoe koje napadaju crvena krvna zrnca. Kada zaraženi krpelj počne da se hrani, paraziti ulaze u krv psa, razmnožavaju se i razaraju eritrocite. To dovodi do malokrvnosti, slabosti, žutice, tamne mokraće i oštećenja organa.

Piroplazmoza može da ima akutan tok. Mladi i mali psi ponekad brzo slabe, dok se kod većih pasa simptomi mogu razvijati nešto sporije, ali i tada je stanje ozbiljno. Ako se ne reaguje na vreme, bolest može da dovede do teških komplikacija, pa i do uginuća. Zato svaka sumnja na piroplazmozu zahteva odlazak veterinaru. Ne treba čekati da pas sam “preleži” infekciju niti se oslanjati samo na kućne preparate.

Lečenje piroplazmoze obično uključuje veterinarsku terapiju, infuziju, lekove protiv parazita i podršku organizmu. Jetra i bubrezi mogu da budu oštećeni, pa je kasnije potrebna posebna ishrana, mirovanje i kontrola. Pas koji je preležao piroplazmozu može da bude osetljiviji i da se sporije oporavlja. Zato je prevencija daleko bolja od lečenja.

Lajmska bolest i druge infekcije

Lajmska bolest je bakterijska infekcija koja se takođe prenosi krpeljima. Simptomi mogu da uključuju temperaturu, malaksalost, bol u mišićima i zglobovima, šepanje, otok zglobova i promene u ponašanju. Neki psi mogu da imaju blage simptome, pa se bolest otkrije slučajno, dok drugi razviju ozbiljne probleme sa zglobovima ili bubrezima.

Osim piroplazmoze i lajmske bolesti, krpelji mogu da prenesu i druge uzročnike infekcija. Zato redovna zaštita pasa od krpelja nije samo pitanje udobnosti, već ozbiljna zdravstvena mera. Pravovremeno uklanjanje krpelja smanjuje rizik, ali ga ne uklanja u potpunosti. Najbolji rezultat daje kombinacija prevencije, pregleda i brze reakcije.

Preparati za zaštitu: šamponi, ampule, ogrlice, sprejevi i praškovi

Na tržištu postoji mnogo preparata za borbu protiv buva i krpelja. Neki su namenjeni trenutnom uklanjanju parazita, neki sprečavaju da se paraziti zakače, a neki deluju na više vrsta parazita. Važno je razumeti razliku između njih i koristiti ih prema uputstvu.

Šamponi protiv buva i krpelja

Šampon protiv buva i krpelja koristi se kada pas već ima parazite ili kada je potrebno temeljno očistiti dlaku i kožu. Može da ubije buve koje su trenutno na psu i da pomogne kod krpelja, ali retko kada pruža dugotrajnu zaštitu. Zato se šampon ne koristi kao jedino sredstvo prevencije. Nakon kupanja, pas treba da se dobro osuši, a zatim se, prema preporuci, može primeniti preparat sa produženim delovanjem.

Ako se šampon koristi previše često, može da isuši kožu i dlaku. Zato je važno birati šampon namenjen psima i pridržavati se uputstva. Kod štenaca, starijih pasa i pasa sa osetljivom kožom, obavezno se posavetovati sa veterinarom.

Ampule i spot-on preparati

Ampule protiv buva i krpelja, poznate i kao spot-on preparati, nanose se na kožu između lopatica ili duž leđa. One se obično raspoređuju po koži i dlaci i deluju nekoliko nedelja. Prednost im je što su praktične, ne zahtevaju kupanje i često deluju na buve, krpelje i neke druge parazite. Međutim, njihova efikasnost zavisi od pravilne primene, telesne mase psa i redovnog ponavljanja.

Važno je da se ampula nanese na kožu, a ne samo na dlaku. Kod dugodlakih pasa dlaku treba razdvojiti. Neposredno pre i posle nanošenja obično se ne preporučuje kupanje, jer voda i šampon mogu da smanje dejstvo. Takođe, treba voditi računa da pas ne može da poliže preparat i da se ne dolazi u kontakt sa drugim životinjama dok se preparat ne osuši.

Ogrlice protiv buva i krpelja

Ogrlice protiv buva i krpelja mogu da budu praktično rešenje, naročito za pse koji borave napolju. Neke ogrlice deluju na buve, neke na krpelje, a neke na obe grupe parazita. Njihovo dejstvo može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, u zavisnosti od proizvoda i uslova korišćenja.

Ogrlica mora da bude pravilno postavljena: dovoljno čvrsto da ne spadne, ali ne toliko tesno da žulja ili izaziva iritaciju. Kod pasa koji se kupaju ili plivaju, potrebno je proveriti da li ogrlica sme da dođe u kontakt sa vodom. Ako pas ima osetljivu kožu, može da se pojavi crvenilo, svrab ili gubitak dlake na mestu gde ogrlica naleže. U tom slučaju je treba skinuti i posavetovati se sa veterinarom.

Sprejevi i praškovi

Sprejevi protiv buva i krpelja mogu da budu korisni za trenutno delovanje, za tretiranje određenih delova tela ili za prostor. Praškovi se često koriste za dvorište, tepihe, korpe i mesta gde pas spava. Međutim, sredstva za prostor ne treba koristiti neoprezno, jer mogu da budu toksična za životinje i ljude. Prostor treba provetriti, a životinje ukloniti dok se preparat ne osuši ili ne rasporedi prema uputstvu.

Kada se koristi sprej, važno je zaštititi oči, uši i usta psa. Ne treba prskati direktno u lice. Kod dugodlakih pasa preparat se nanosi na ruku zaštićenu rukavicom i zatim raspoređuje po dlaci. Ako pas pokaže znake iritacije, balavljenja, drhtanja ili uznemirenosti, potrebno je odmah prekinuti i potražiti veterinarsku pomoć.

Tablete i veterinarski preparati

Postoje i tablete i drugi veterinarski preparati koji deluju na spoljašnje i unutrašnje parazite. Oni se izdaju i primenjuju prema preporuci veterinara, jer doza zavisi od težine, starosti i zdravstvenog stanja psa. Prednost im je što mogu da deluju duže i što se ne ispiraju vodom, ali nisu pogodni za svaku životinju. Samo veterinar može da proceni da li je određeni preparat bezbedan za konkretnog psa.

Kako odabrati preparat za psa

Prilikom izbora preparata ne treba se voditi samo time što je neko rekao da je “najbolji”. Treba uzeti u obzir starost psa, telesnu masu, rasu, dužinu dlake, zdravstveno stanje, način života i područje u kojem pas boravi. Pas koji živi u stanu i izlazi kratko ima drugačije potrebe od psa koji je stalno u dvorištu ili se kreće kroz šumu.

Takođe, treba proveriti da li preparat deluje na buve, krpelje ili obe grupe. Neki preparati deluju i na komarce, ali nijedan nije univerzalan za sve parazite. Ako je pas alergičan na buve, fokus mora da bude na prekidanju životnog ciklusa buva u prostoru, a ne samo na tretmanu psa.

Kod štenaca i mladih pasa posebno je važno da se koristi preparat namenjen njihovom uzrastu. Neka sredstva koja su bezbedna za odrasle pse mogu da budu prejaka za štene. Isto važi i za mačke: pojedini preparati za pse sadrže supstance koje su za mačke izuzetno toksične, pa se nikada ne smeju koristiti na mačkama bez izričite veterinarske preporuke.

Kupanje psa i preparati: šta prvo

Ako pas ima buve ili krpelje, često se postavlja pitanje da li prvo kupati psa ili prvo staviti preparat. Najčešće je najbolje prvo ukloniti parazite koji su trenutno na psu, očistiti dlaku i kožu, a zatim primeniti preparat sa produženim delovanjem. Međutim, treba poštovati uputstvo za svaki preparat. Neka sredstva zahtevaju da se pas ne kupa nekoliko dana pre i posle primene.

Šampon protiv buva i krpelja može da pomogne, ali ne treba očekivati da će rešiti problem u prostoru. Ako su buve prisutne u stanu, one se mogu nalaziti u tepisima, pukotinama, tekstilu i mestima gde pas spava. Zato je posle kupanja i primene preparata na psu potrebno tretirati i prostor.

Tretman kuće i dvorišta

Buve i krpelji ne žive samo na psu. Buvе mogu da polažu jaja u tepisima, na nameštaju, u pukotinama podova i na mestima gde se skuplja prašina. Krpelji se najčešće zadržavaju u travi, žbunju i na ivicama dvorišta. Zato tretman prostora ima veliku ulogu u zaštiti pasa od krpelja i buva.

Stan treba temeljno usisati, naročito tepihe, uglove, ispod nameštaja i mesta gde pas spava. Posteljinu, jastučiće i pokrivače treba oprati na visokoj temperaturi ako je to moguće. Prostor se može tretirati preparatima namenjenim za okolinu, ali uz strogo pridržavanje uputstva. Ako se koristi jače sredstvo, ukućani i ljubimci treba da napuste prostor dok se ne provetri i dok se preparat ne osuši.

Dvorište treba redovno kositi, uklanjati lišće, šiblje i visoku travu. Ako je dvorište veliko i puno zelenila, tretman može da bude otežan, ali je važno obraditi kritične zone: ulaz, staze, mesta gde se pas zadržava i leži, ivice ograda i travnate površine. Tretman treba ponavljati prema uputstvu, jer kiša i sunce mogu da smanje dejstvo preparata.

Buve: zašto se vraćaju

Buve se često vraćaju jer se tretira samo pas, a ne i prostor. Odrasle buve na psu predstavljaju samo deo problema. Jaja, larve i lutke mogu da ostanu u okolini i da se izlegu nedeljama kasnije. Zato je potrebno prekinuti životni ciklus buva: tretirati psa, očistiti prostor, usisavati, prati posteljinu i ponoviti tretman u odgovarajućem intervalu.

Ako se buve stalno vraćaju, moguće je da pas dolazi u kontakt sa drugim životinjama koje nisu tretirane, da u okolini postoji leglo buva ili da preparat nije dovoljno efikasan. U tom slučaju je korisno konsultovati veterinara i napraviti plan koji uključuje i psa i prostor.

Zaštita mačaka: posebna oprez

Mačke su mnogo osetljivije na neke preparate protiv buva i krpelja od pasa. Pojedini preparati namenjeni psima sadrže aktivne supstance koje mogu da izazovu teško trovanje kod mačaka, čak i kada se koriste u maloj količini. Simptomi trovanja mogu da uključuju drhtanje, trzanje mišića, nesiguran hod, povraćanje, balavljenje, napade i visoku temperaturu. Zato se preparat za pse nikada ne sme primenjivati na mački bez izričite preporuke veterinara.

Ako u kući žive i pas i mačka, treba voditi računa da mačka ne dođe u kontakt sa psom neposredno nakon nanošenja preparata. Takođe, mačke koje su u kontaktu sa psima koji su tretirani mogu da budu izložene riziku. Najsigurnije je da se posavetujete sa veterinarom i izaberete preparat koji je bezbedan za sve životinje u kući.

Štenci i osetljivi psi

Štenci, stariji psi, trudne i dojilje, kao i psi sa osetljivom kožom, zahtevaju poseban pristup. Njihov organizam ne podnosi sve preparate isto kao kod zdravih odraslih pasa. Neka sredstva se ne smeju koristiti pre određenog uzrasta ili telesne mase. Zato je za njih najbolje da preparat izabere veterinar.

Ako se pojavi bilo kakva reakcija, kao što su crvenilo, otok, svrab, povraćanje, drhtanje ili promena ponašanja, preparat treba odmah skinuti ako je moguće i potražiti pomoć. Ne treba čekati da simptomi prođu sami, jer neke reakcije mogu da budu ozbiljne.

Prirodne alternative i njihovi dometi

Postoje i prirodna sredstva koja vlasnici koriste za odbijanje krpelja i buva, poput eteričnih ulja, belog luka, sirćeta i biljnih ogrlica. Neka od njih mogu da pomognu kao dopuna, ali retko mogu da zamene veterinarski preparat u područjima sa visokim rizikom. Osim toga, neka eterična ulja mogu da budu toksična za pse i mačke, naročito ako se koriste nerazblažena ili u pogrešnoj dozi.

Ako se koriste prirodne alternative, treba biti posebno oprezan. One mogu da iritiraju kožu, nos i disajne puteve, a kod mačaka mogu da izazovu ozbiljne probleme. Najbolje je da se svaka alternativa prvo proveri sa veterinarom i da se ne kombinuje sa drugim preparatima bez stručnog saveta.

Redovna rutina zaštite

Dobra rutina zaštite pasa od krpelja i buva obuhvata nekoliko koraka. Prvo, redovna primena izabranog preparata prema uputstvu. Drugo, svakodnevni pregled psa posle šetnje. Treće, redovno češljanje i kupanje kada je potrebno. Četvrto, održavanje čistoće prostora i tretman dvorišta kada je sezona rizika. Peto, praćenje zdravstvenog stanja psa i brza reakcija na promene.

Zaštitu treba planirati unapred. Ako se zna da sezona krpelja počinje ranije, preparat treba početi koristiti pre prvog odlaska u rizična područja. Ako pas živi u dvorištu, treba voditi računa o travi, žbunju i mestima gde se zadržava. Ako pas putuje ili odlazi u šumu, rizik je veći, pa je i zaštita mora biti pouzdanija.

Kada odmah kod veterinara

Veterinarsku pomoć treba potražiti odmah ako pas ima visoku temperaturu, odbija hranu, povraća, ima tamnu ili crvenkastu mokraću, izrazito je slab, ne može da stoji, drhti, ima napade, otežano diše ili se ponaša zbunjeno. Isto važi ako se na psu pronađe krpelj koji ne može da se ukloni, ako je koža jako upaljena ili ako pas pokazuje bol.

Ako je pas preležao piroplazmozu ili drugu bolest koju prenose krpelji, potrebne su redovne kontrole i posebna nega. Jetra i bubrezi mogu da budu oslabljeni, pa ishrana i mirovanje imaju važnu ulogu u oporavku. Svaka promena stanja treba da se prijavi veterinaru.

Zaključak

Zaštita pasa od krpelja i buva zahteva vreme, doslednost i pravilnu upotrebu preparata. Krpelji i buve nisu samo sezonska neprijatnost. Oni mogu da izazovu svrab, alergije, infekcije i bolesti koje mogu da ugroze život psa. Zato je najbolje delovati preventivno: pregledati psa posle šetnje, koristiti odgovarajući preparat, tretirati prostor i pratiti zdravstveno stanje ljubimca.

Nijedno sredstvo nije čarolija, ali kombinacija dobrih navika, veterinarskog saveta i redovne kontrole daje najbolje rezultate. Ako se pojavi sumnja na piroplazmozu ili drugu bolest, ne treba čekati. Brza reakcija može da spasi život. Kada se zaštita pasa od krpelja i buva sprovodi planski, rizik se značajno smanjuje, a pas može slobodnije da uživa u šetnji, dvorištu i prirodi.