Pozorišni vodič - preporuke, utisci i letnji festivali

Od mjuzikla do drame: ceo svet pozorišta na jednom mestu

Kada prođe glavna pozorišna sezona, mnogi pomisle da je vreme za pauzu - ali istinski ljubitelji dasaka znaju da se magija ne gasi. Upravo tada nastupaju letnji festivali, gostujuće trupe i otvorene scene, a uvek je pravi trenutak da se prisetimo predstava koje su nas oduševile, rasplakale ili nasmejale do suza. U razgovorima na kulturnim forumima često se može čuti da deo o pozorištu pomalo kaska u odnosu na ostale teme, ali entuzijazam posetilaca ne jenjava. Baš zato nastao je ovaj vodič - lični, ali kolektivni presek najupečatljivijih komada, sa iskrenim utiscima, toplim preporukama i korisnim trikovima za one koji bi da uživaju u glumi, scenografiji, kostimografiji i tekstu, a da pritom ne potroše bogatstvo.

Letnji festivali i sećanja koja ne blede

Iako trenutno nije udarna sezona, nekoliko letnjih pozorišnih festivala održava plamen umetnosti. Bilo da se radi o ambijentalnim izvođenjima u tvrđavama, letnjim scenama na otvorenom ili specijalnim gostovanjima, leto je savršeno za otkrivanje novih autora i drugačije režije. Prisetimo se predstava koje smo gledali: neke su ostavile toliko jak utisak da ih pamtimo godinama, dok su nas druge ostavile ravnodušnima. Upravo ta raznolikost čini pozorište živim.

Među onima koje se često izdvajaju kao neprevaziđene su baletske predstave inspirisane domaćim motivima, poput „Ko to tamo peva“ u izvođenju nacionalne baletske trupe. Muzika je za mnoge posetioce poseban adut; često se čuje da oduševljava i one koji inače nisu ljubitelji baleta. S druge strane, baletski klasici poput „Don Kihota“ ili „Ukroćene goropadi“ potvrđuju da dobar kostimografski pečat i scenografska raskoš mogu da vas prenesu u drugu epohu.

Mjuzikli koji su osvojili srca publike

Ukoliko tražite pozorište u kome ćete pevušiti melodije danima posle izvođenja, mjuzikli su pravi izbor. Na vrhu liste skoro svakog diskutanta nalazi se „Cigani lete u nebo“. Opisuju je kao predstavu koja „ostavlja bez daha već u prvih deset minuta“ i za koju su ovacije na kraju toliko burne da retko ko može da obuzda suze radosnice. Energija ansambla, raskošna scenografija i kultna muzika stvaraju magiju koja traje puna tri sata, ali vam - kako kažu - prođu kao tren.

Odmah iza nje po popularnosti je „Čikago“, mjuzikl sa univerzalnom pričom koja se podjednako dopada mlađoj i starijoj publici. Često se ističe da je „tematika bliska i komična i dramatična istovremeno“, a izvođači plenom glasovima i plesom. Veoma tražena predstava je i „Zona Zamfirova“, modernizovana adaptacija čuvene priče. Dok jedan deo publike hvali odličnu koreografiju i sjajne kostime, drugi primećuju da su neki likovi previše udaljeni od originala, ali se slažu da je energija glavnog glumca zarazna i da predstava zaslužuje pažnju.

Ljubitelji mjuzikla rado preporučuju i „Briljantin“, koji je svojevremeno sa starom postavom imao kultni status, a sada osvežen donosi dozu pozitivne energije. Za one koji vole malo američkog humora, „Producenti“ su priča za sebe - duhovita, pomalo razvučena, ali sa takvim glumačkim bravurama da se salve smeha neprestano smenjuju. Nezaobilazan je i „Kabare“, koji na satiričan način oslikava ljudske sudbine, a često se može čuti da je „predstava posle koje se i smejete i zamislite između dva napada smeha“.

Drame koje ostavljaju dubok utisak

Kada je reč o ozbiljnijem pozorištu, postoji nekoliko naslova koji se stalno izdvajaju. „Velika drama“ se gotovo jednoglasno proglašava najkompletnijom predstavom - traje oko četiri sata, ali niko ne oseća dužinu. „Treba uvesti zakon po kome bi svaki građanin bio obavezan da je odgleda“, glasio je jedan komentar. Majstorstvo glumačkog ansambla, naročito tumača glavnih muških uloga, podiže komad na nivo antologije. Priča o porodici, istoriji i ličnim lomovima ispričana je tako slojevito da je mnogi gledaju i po pet puta.

Još jedna predstava koja se izdvaja po tekstu i režiji su „Zagonetne varijacije“. Sa samo dvoje glumaca na sceni, ova drama uspeva da drži pažnju od prvog do poslednjeg minuta. Dijalozi su britki, ostroumni, a obrti neočekivani. „Zaljubila sam se u predstavu - plačeš, smeješ se, svega ima“, kaže jedan posetilac. Tema filozofskih pitanja i ljudske potrebe za priznanjem čine je idealnom za one koji vole da nakon odlaska iz sale dugo razmišljaju o viđenom.

„Eling“ je još jedna od onih predstava koje uspevaju da spoje humor i tešku ljudsku sudbinu. Sjajna gluma dvojice glavnih protagonista - jednog iskusnog i jednog mlađeg glumca - stvara autentičnu vezu sa publikom. Često se ističe da je „komedija, ali tema sama po sebi nije smešna“, zbog čega je publika nakon izvođenja dirnuta i ispunjena nadom. Sličnu emociju nosi i „Hadersfild“, mračna drama o odrastanju i gubitku iluzija. Glavni glumac u ovom komadu je prema rečima mnogih „toliko uverljiv da se čini da će na kraju poludeti“.

Komedije za sve generacije

Kada je potreban predah od svakodnevice, beogradske scene nude obilje komedija. „Buba u uhu“ već je kultno delo koje se igra decenijama. Iako se danas često čuje da komad počiva na harizmi glavnog veterana i da bez njega ne bi bio isti, i dalje se karte traže mesecima unapred. „Perverzije u Čikagu“, kako su je prekrstili na jednoj od scena, predstava je sa samo četvoro glumaca koji vas od početka do kraja drže u grčevitom smehu. „Smejala sam se narednih nekoliko dana prisećajući se pojedinih scena“, prenosi jedan komentar.

Za ljubitelje domaćeg humora nezaobilazan je komad „Dobrodošli u Srbiju“ - satirična slika mentaliteta koja je dugo punila sale do poslednjeg mesta. „Facijalni mišići su me boleli od smeha“, priznaje jedan posetilac, dok drugi dodaje da je glavni glumac „glumčina“ i da je predstava ostala u sećanju i posle više godina. Sličnog je kova i „Ljubavnik velikog stila“ - lagana komedija za opuštanje, koja će nasmejati i one koji ne vole kabaretski humor.

Balet i opera - raskoš na sceni i orkestru

Ljubitelji baleta u nacionalnoj kući imaju šta da vide. Pored pomenutog „Ko to tamo peva“, izdvaja se i „Kraljica Margo“, kao i „Aleksandar“ - komadi koji spajaju istoriju i pokret. Baletski repertoar nije zanemaren, a cene karata za studente su često simbolične, što ga čini dostupnijim nego što se misli. „Često posle predstave publika ne želi da napusti salu, aplauz traje gotovo pola sata“, kaže jedan redovni posetilac.

Operna scena u Zemunu i na velikoj nacionalnoj pozornici nudi klasike poput „Seviljskog berberina“, „Rigoleta“ i „Travijate“. Ko je imao prilike da čuje „Jadnike“ u mjuzikl adaptaciji, zna koliko je muzika moćna. Posebno se izdvaja „Čarobna frula“ - Mocartova opera koja je inspirisala Getea i Betovena, i čija je muzika „prelepa i isceljujuća“. Za one koji traže nešto savremenije, „Rebeka“ u istom zdanju donosi mračnu romantiku i vrhunske vokale.

Kako do karata i gde su najbolji popusti?

Mnogi misle da je pozorište skupo, ali pravovremenim informisanjem može se proći vrlo povoljno. Studentski popusti su prava blagodet: u velikim dramskim kućama često je moguće pola sata pre početka kupiti „studentsku“ kartu za samo stotinak dinara, i uz malo sreće sesti čak i u parter. Na nekim scenama se uz indeks dobija i 50% popusta na regularne cene, a postoje i priče da se predstavama mogu pridružiti i besplatno ukoliko ima slobodnih mesta - dovoljno je da se najavi da ste student.

Drugi način da uštedite je klub ljubitelja pozorišta. Članstvo je besplatno, a mejlom vam stižu ponude sa popustima od 30% do 50%, često i za najtraženije predstave. Tako možete uhvatiti karte za „Bubu u uhu“ ili „Ne igraj na Engleze“ i po upola nižoj ceni. Takođe, pojedini teatri prodaju karte po simboličnih 212 dinara ako se kupuju poslednjih deset minuta pred izvođenje - ta praksa je omiljena među mladima.

Za porodične odlaske, ne zaobilazite ni dečje scene - „Ukroćena goropad“ ili „Svojta“ su predstave koje će nasmejati i decu i odrasle, a cene su pristupačne. Često se organizuju grupne kupovine preko društvenih mreža, gde po dogovoru možete doći do karata za manje od 500 dinara.

Šta izbegavati, a šta obavezno pogledati?

Ukusi su različiti, i ono što je jednom gledaocu remek-delo, drugome može biti promašaj. Recimo, predstava „Nova stradija“ ostavila je gorak ukus većini onih koji su je videli. „Pretenciozno i previše ironično, na ivici ruganja“, glasio je sud. S druge strane, „Bizarno“ je podelilo mišljenja: jedni su je nazvali sirovom i agresivnom, dok drugi ističu da je odlično odigrana i izaziva burne emocije.

Među najčešće preporučivanim djelima koja nisu deo mejnstrima izdvajaju se „Skakavci“ - komad koji se bavi teškim pitanjima starenja i egzistencije, i koji prema rečima poznavalaca dostiže „estetsku i etičku stvarnost realizacijom užasa“. „Derviš i smrt“ je roman koji je na sceni dobio nekoliko verzija; iako nijedna ne može da zameni knjigu, izvođenje sa makedonskim glumcem u glavnoj ulozi ostavlja snažan utisak.

Zaključak: pozorište kao svet mašte i realnosti

Bez obzira na to da li ste dugogodišnji baletoman, ljubitelj mjuzikla ili tek otkrivate čari scene, beogradska pozorišta nude za svakoga ponešto. Od klasičnih predstava sa savršenom scenografijom i kostimografijom do eksperimentalnih režija koje pomeraju granice, izbor je ogroman. Kako kažu stari posetioci: „Što više idete u pozorište, sve više primećujete mane; ali baš u tome je čar - postajete deo živog procesa, a ne samo pasivni gledalac“.

Zato iskoristite letnje festivale, povoljne karte i studentske popuste, i prepustite se magiji. Ponesite prijatelje, partnera, mamu - jer dobra predstava ne poznaje godine. I ne zaboravite: ponekad je dovoljno da odvojite jednu večer i 200 dinara, a dobijete sećanje koje će trajati mnogo duže od jednog letnjeg pljuska.